Pje­va­či­ca ben­da Ze­mlja gru­va Ana Jan­ko­vić po­zna­ti­ja kao Zoe Ki­da bi­la je pro­mo li­ce ovo­go­di­šnjeg Bir fe­sta ko­ji se odr­ža­vao od 19. do 23. av­gu­sta. Za tu funk­ci­ju is­pu­ni­la je sve uslo­ve - ona je in­tri­gant­na Be­o­gra­đan­ka, osje­ća, emi­tu­je i umno­ža­va po­za­ma­šnu lju­bav pre­ma mu­zi­ci i po­sje­du­je du­go­go­di­šnje is­ku­stvo u ra­du sa pu­bli­kom i me­di­ji­ma. Mo­žda je je­di­na ne­do­u­mi­ca u ovoj pri­či to da li vo­li pi­vo? - Gdje je vo­da, tu je i pi­vo. Ono je svu­da oko nas. Ja sam pi­vo ot­kri­la pri­je pet go­di­na i pi­jem ga sa­mo to­kom lje­ta. Iz­dva­jam kraft pi­va ko­ja su to­tal­ni hit - go­vo­ri nam ne­ka­da­šnja čla­ni­ca ben­do­va Mi­sta­ke­Mi­sta­ke i Svi na pod!, a sa­da­šnja sa­mo­pro­kla­mo­va­na mi­ni­star­ka gru­pe Ze­mlja gru­va. Zoe je i pro­fe­sor­ka špan­skog je­zi­ka i dje­voj­ka ko­ja se gla­sno smi­je. Ka­že da ovih da­na uži­va u vre­li­ni lje­ta, bez ob­zi­ra na to što ga pro­vo­di rad­no. Tvr­di da sva­kim da­nom spo­zna­je div­ne stra­ne svo­ga gra­da i da je za­do­vo­lja­va što pred so­bom ima mno­go­broj­ne za­dat­ke.
●Od­la­zak na raz­li­či­te vr­ste fe­sti­va­la lju­di­ma pred­sta­vlja ta­ko­re­ći iz­duv­ni ven­til i či­ni se ka­ko je sve vi­še ta­kvih do­ga­đa­ja u na­šem okru­že­nju. Pre­ma va­šem mi­šlje­nju, je­su li oni do­volj­no kva­li­tet­ni, sa­dr­žaj­ni i slič­no?
- Mi smo na­rod ko­ji zna da se pro­vo­di, to je je­dan od osnov­nih raz­lo­ga ko­ji tu­ri­ste pri­vla­či da nas po­sje­te. Mi­slim da je do­bro da se ma­ni­fe­sta­ci­o­ni tu­ri­zam raz­vi­ja i da smo po­če­li smi­sle­no da ra­di­mo na nje­go­vom una­pre­đe­nju. Sr­bi­ja ima vi­še od 2.000 fe­sti­va­la i ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ji se or­ga­ni­zu­ju to­kom go­di­ne, a ne­ki mo­gu da se po­re­de i sa naj­bo­lji­ma u svi­je­tu.
●Ko­ja li­te­ra­tu­ra i mu­zi­ka vas in­spi­ri­šu u pro­te­klom pe­ri­o­du?
- Slu­šam zvi­je­zde Mo­town-a kao što su Mart­ha&Van­del­las, Bil Vaj­ters, Smo­ki Ro­bin­son, Sti­vi Von­der, Mar­vin Gej, Ča­ka Kan... To je mo­ja vječ­na lek­ti­ra. A kad smo kod pra­ve lek­ti­re, tre­nut­no či­tam en­ci­klo­pe­di­ju ju­go­slo­ven­skog ro­ken­ro­la Ka­ko smo pro­pje­va­li od Iva­na Ivač­ko­vi­ća.
●Ko­je su tre­nut­ne ak­tiv­no­sti Ze­mlje gru­va?
- Ze­mlja gru­va je na mi­ni ras­pu­stu. Ima­li smo vr­lo ak­ti­van jul, na­stu­pa­li smo na Si Dens fe­sti­va­lu u Bu­dvi is­pred Ro­šin Mar­fi, na Ci­ne­ma City-ju u No­vom Sa­du, na Mo­si-ju u Po­že­gi, Be­er Gar­de­nu... Sa­da na­sta­vlja­mo sni­ma­nja u stu­di­ju i usko­ro za­vr­ša­va­mo al­bum.
●Vi ste glav­ni ju­nak kul­tur­ne emi­si­je Osim to­ga, ko­ja je bi­la vi­ta­min C na me­dij­skoj ma­pi. Ob­ra­đi­va­li ste raz­li­či­te te­me, kroz za­ni­mlji­ve raz­go­vo­re sa lju­di­ma iz sva­ko­ja­kih bran­ši. Šta ste vi u sve­mu to­me na­u­či­li?
- Kroz tu emi­si­ju na­u­či­la sam da gle­dam stva­ri iz ma­lo dru­ga­či­je per­spek­ti­ve. Iako sam bi­la glav­ni ak­ter emi­si­je, moj za­da­tak je bio i osmi­šlja­va­nje za­ni­mlji­vog sa­dr­ža­ja i raz­ra­đi­va­nje te­ma i tek­sto­va. Na­u­či­la sam da još bo­lje tim­ski funk­ci­o­ni­šem, oslu­šku­jem po­tre­be lju­di i tr­ži­šta, raz­mi­šljam no­vi­nar­ski, po­sta­vljam no­ve ci­lje­ve i gra­ni­ce.
●Ho­će li po­me­nu­ti se­ri­jal bi­ti na­sta­vljen, gdje ste vi u ovoj no­voj struk­tur­noj po­dje­li RTS-a?
- Još uvi­jek ne zna­mo da li će se­ri­jal bi­ti emi­to­van na Jav­nom ser­vi­su, ali vr­lo je mo­gu­će da će­mo ma­lo pro­mi­je­ni­ti kon­cept, po­sto­ji ko­lek­tiv­na že­lja da se vra­ti­mo u etar.
●Ka­da su vas kra­jem pro­šle go­di­ne pi­ta­li šta će obi­lje­ži­ti 2015, re­kli ste: Uče­nje ako že­li­mo da bu­de­mo vi­dlji­vi. Rad ako že­li­mo da se po­mje­ri­mo sa mr­tve tač­ke. Da­va­nje ako že­li­mo da do­bi­ja­mo. Evo nas u dru­gom po­lu­vre­me­nu i do­kle smo do­gu­ra­li?
- Učim, ra­dim, da­jem i do­bi­jam.